Седма Редовна Скупштина Велике Ложе Србије, која је била и изборна, одржана је након Осмог Масонског Излета, на Оријенту Пријепоље. Веће Велике Ложе Србије, уз несебичну подршку Братства Поштоване Ложе “Светлост Балкана”, беспрекорно је организовало скупштинско заседање.
Седма Редовна и Изборна Скупштина Велике Ложе Србије је почела у недељу, 12. јуна 2022, у 10 часова. Било је присутно преко педесет Браће, припадника Поштованих Ложа које раде под заштитом Велике Ложе Србије, укључујући и делегације Врховног Савета Србије, Врховног Савета Аустрије, Суверене Велике Ложе Аустрије, као и Венчића “Код Девет Дирека” са Оријента Шабац и неколико Поштованих Ложа које су радиле под заштитом ВДЛСЗС “Sub Rosa”.
Слободни људи на добром гласу, окупљени на Годишњој Скупштини савеза својих Поштованих Ложа, у који су се спрегле крајем 2015. године и ком су дале име Велика Ложа Србије, још једном су показали да чиста и добра намера као магнет привлачи Безусловну Љубав. Седма Редовна и Изборна Скупштина Велике Ложе Србије, сваким својим следећим тренутком је умножавала дејство Безусловне Љубави на срца како присутне Браће, тако и на срца оне Браће који из оправданих разлога нису могли да се придруже Скупштинском Раду.
Скупштински Рад је, уз помоћ Старешинства Велике Ложе Србије, отворио Моћни и Уважени Велики Мајстор, Брат Зоран Кнежевић. Пошто је закључено да Скупштини присуствују Делегати свих Поштованих Ложа које раде под заштитом Велике Ложе Србије, утврђен је кворум, те је започето заседање по једногалсно усвојеном дневном реду.
На Седмој Редовној и Изборној Скупштини Велике Ложе Србије, усвојена су Општа Правила Велике Ложе Србије, правилници којима се уређују одређене области рада Велике Ложе Србије, као и одлуке које је предложило Веће ВЛС између два заседања Скупштине Велике Ложе Србије.
Велики Мајстор, Брат Зоран Кнежевић, поднео је извештај о раду Велике Ложе Србије од њеног оснивања у месецу децембру 2015, до месеца јуна 2022. године, у укупно два мандата у којима је он предводио Радове, као Велики Мајстор ког су сва Браћа припадници Велике Ложе Србије истински уважавали као свог првог међу једнакима. На крају његовог излагања, Брата Зорана Кнежевића савладале су емоције, те је у атмосфери набијеној позитивном енергијом и чистом Радошћу, поделио неколико захвалница Браћи која су дала свој посебан допринос Слободнозидарском Раду Велике Ложе Србије. Затим је затражио од присутних Делегата свих Поштованих Ложа које раде под заштитом Велике Ложе Србије да, гласањем, изаберу Великог Мајстора и Старешинство Велике Ложе Србије за период од месеца јуна 2022, до месеца јуна 2025. године, што су Делегати и учинили.
Једногласном одлуком Делегата свих Поштованих Ложа које раде под заштитом Велике Ложе Србије, за Великог Мајстора Велике Ложе Србије за период од месеца јуна 2022, до месеца јуна 2025. године, изабран је Брат Века Радоњић, Мајстор Масон Шкотског Реда Древног и Прихваћеног. Такође једногласном одлуком, Делегати свих Поштованих Ложа које раде под заштитом Велике Ложе Србије су изабрали чланове Већа Велике Ложе Србије за тај исти период, потпуно поштујући све предлоге свих Поштованих Ложа.
Претходни Велики Мајстор Велике Ложе Србије, Брат Зоран Кнежевић, предао је Маљ Великом Заповеднику Врховног Савета Србије, Врло Славном Брату Небојши Атанацковићу, да би он извршио постављење Великог Мајстора Велике Ложе Србије. Током ритуалног постављења, Велики Мајстор Велике Ложе Србије, Брат Века Радоњић, представио је план рада Велике Ложе Србије, а затим положио заклетву. Велики Заповедник Врховног Савета Србије, Врло Славни Брат Небојша Атанацковић, му је, потом, уручио ознаке његове дужности и предао му Маљ, да би Велики Мајстор Велике Ложе Србије, Брат Века Радоњић, наставио да води заседање Скупштином.
Велики Мајстор Велике Ложе Србије, Брат Века Радоњић, поздравио је присутну Браћу својим приступним говором Великог Мајстора, а затим извршио постављење Старешинства Велике Ложе Србије, додељујући дужности изабраним члановима Већа Велике Ложе Србије.
Скупштински Рад је завршен у 13 часова. Браћа су Рад наставили у Братској атмосфери, уз Белу Трпезу, након које су се у миру разишли, враћајући се својим породицама у разним деловима наше државе.