Кратка хронологија развоја Слободног Зидарства у Србији (1785-2015)

Историја Слободног Зидарства у Србији је још увек обавијена густим велом мистерије и представља недовољно истражену област која чека нове истраживаче Слободног Зидарства, наоружане знањем и стрпљењем. Иако се постојање прве београдске “Мустафа-пашине” Ложе сматра неспорном чињеницом, реалност је другачија. Не постоје никакви релевантни историјски извори да је ова Ложа стварно постојала, и малобројне информације се заснивају искључиво на усменом предању. Такође, упркос бројним назнакама, нису пронађени никакви докази да је Доситеј Обрадовић био Слободни Зидар.

Са друге стране, Ложа “Али Коч” је неоправдано стављена у други план, иако се ради о Ложи о којој су светски медији 19. века писали више него о свим каснијим српским Ложама заједно. Изузетан значај овој Ложи даје податак да је припадала древној грани “оријенталног Слободног Зидарства”, која се сматра недостајајућом кариком која спаја предхришћанско са модерним западним Слободним Зидарством. Поред мноштва историјских личности, почасни чланови ове Ложе били су и немачки цар и турски султан.

Питање припадности српских владара Слободнозидарском Братству је такође неистражено. Дуго се сматрало да је кнез Михаило Обреновић припадао Братству. Међутим, подаци о учешћу српских Слободних Зидара у атентату на овог српског владара бацају другачије светло на ову значајну тему. Дугогодишње пријатељство краља Петра I Карађорђевића са француским генералом и Великим Мајстором Велике Ложе Француске Полом Пењеом још увек чека доказима подржана озбиљна историјска објашњења, као и наводно учешће Слободних Зидара у убиству његовог сина краља Александра Карађорђевића.

Још увек није у целости реконструисан ни целокупни списак српских Слободних Зидара у периоду 1876-1940, а посебно списак чланова  Ложе “Светлост Балкана”. Први српски учени полицајац Таса Ј. Миленковић је почетком 20. века објавио иницијале 10-ак чланова “Светлости Балкана”, које не налазимо на списку 44 позната члана ове Ложе.

Индикативан је податак да су готово сви најпознатији предратни југословенски историчари били припадници Слободнозидарског Братства (Владимир Ћоровић, Виктор Новак, Фердо Шишић, Васиљ Поповић, Драгослав Страњаковић, Станоје Станојевић, Милан Прелог…), али да упркос налогу ВЛЈ нису успели да сачине било какав колико-толико комплетан и релевантан приказ развоја историјата Слободног Зидарства на нашим просторима.

Ни развој савременог српског Слободног Зидарства није обрађен на адекватан начин. Мноштво подељених Великих Ложа које не признају једне друге, подела на “енглеску” и “француску” линију, недовољно разумевање појма регуларности и различит поглед на догађаје у протеклих неколико деценија, чак и обавештенима отежавају разумевање актуелне ситуације у српском Слободном Зидарству.

Кратак хронолошки преглед развоја српског Слободног Зидарства је скромни покушај разјашњења одређених недовољно познатих података из прошлости и садашњности српског Слободног Зидарства.

1785 – основана Ложа “Probitas” (“Поштење”) у Петроварадину, поред Новог Сада.

1796 – основана прва “турска” Ложа у Београду, која је окупљала Турке, Србе, Цинцаре и Грке (Хаџи Мустафа-паша, Јанко Катић, Петар Ичко, Рига од Фере…).

1836 – умире митрополити Стратимировић (1757-1836), који је са епископом Јосифом Јовановићем Шакабентом (1743-1805) био од 70-их година 18. века члан осијечке Ложе “Vigilantia” (“Будност”).

1842 – основана Ложа “Али Коч” у Београду која је остваривала широку међународну сарадњу са Браћом из Немачке, Мађарске, Румуније, Француске… Њени чланови су били Турчин словенског порекла Исмаил Чолак Мехмедовић – врховни шеих бекташијског реда, Чех Франтишек Зах – правник, обавештајац и српски генерал, Тома Вучић Перишић – српски војвода и уставобранитељ, Пољак Леополд Моравјецки “Моро” – обавештајац и француски конзул у Босни, Јевреј Јозеф Шлезингер – оснивач првог српског војног оркестра и композитор прве српске опере, Србин Никола Шоповић – трговац и творац првог српског економског програма, Цинцар Гута Боди – трговац и родољуб, Немац Лудвиг фон Забарт – дипломата, револуционар и индустријалац, Француз Шарл Арен – професор, Сима Милутиновић “Сарајлија” – најпознатији родољубиви српски песник 19. века и многи други. Почасни чланови ове ложе, која је припадала древној грани оријенталне масонерије и радила до 1867. године, били су и пруски принц, а касније немачки цар Вилхелм I, турски султан Абдул Азис и други познати Европљани тог доба, што Ложу “Али Коч” чини јединственом у целокупној историји светског Слободног Зидарства.

1848 – основана Ложа у Нишу, која је радила под заштитом београдске Ложе “Али Коч”.

1870 – основана Ложа “Egalitas” (“Једнакост”) у Вршцу која је радила до 1879.

1873 – у Белој Цркви основана Ложа “Zum Fels den Wahrheit” (“При стени истине”), која је радила под заштитом Симболичке Велике Ложе Угарске.

1875 – основана ложа “Libertas” (“Слобода”) у Новом Саду која је две деценије радила под заштитом Великог Оријента Угарске.

1876 – у Београду основана “италијанска војничка Ложа” чији су чланови били добровољци Гарибалдинци. Основана ложа “Светлост Балкана”. Основана “дивља” – самостална Ложа у Ужицу, која је, по неким сведочењима радила све до 1890. године.

1877 – унета Светлост у Ложу “Светлост Балкана” основану крајем 1876. Чланови ове Ложе били су Јован Антула – трговац и посланик, Хајим С. Давичо – конзул и књижевник, Божидар Боди – банкар и публициста, Јован Ђаја – професор и министар, Мићо Љубибратић – војвода и вођа устанка у Херцеговини, Драгутин Милутиновић – инжењер, пројектант зграде Железничке станице у Београду и син песника Симе Милутиновића Сарајлије, Светомир Николајевић – професор и премијер, Петар Убавкић – родоначелник српског вајарства, Михајло Валтровић – професор и академик и многи други највиђенији Београђани тог доба. Користећи међународне Слободнозидарске контакте Ложа “Светлост Балкана” је прикупила знатна средства као помоћ српској војсци у ослободилачким српско-турским ратовима. Ова значајна Ложа, која је радила под заштитом Великог Оријента Италије, обуставила рад крајем децембра 1882. године. Исте године основана је и Ложа “Thales” у Зрењанину, под заштитом Великог Оријента Угарске.

1881 – Почетком октобра основана Ложа “Српска Задруга” у Београду, која је под заштитом Великог Оријента Италије радила до 19.12.1882. Њени чланови су били Емилијан Јосимовић – професор и први српски урбаниста, Милош Цветић – глумац, Ђока Миловановић – сликар и професор, Михајло Вујић, професор и министар, Светомир Николајевић, Лаза Пачу…

1883 – основана Ложа “Слога, Рад и Постојанство” у Београду, која је, са краћим прекидима, радила све до 1940. године. Током година, кроз Ложу је прошло преко 150 чланова: Милан Аћимовић – адвокат и министар унутрашнјих послова, Јурај Деметровић – министар у више влада, Велизар Јанковић – министар привреде, Миливоје Јовановић – министар социјалне политике, Душан Летица – министар финансија, Тихомиљ Марковић – адвокат и гувернер Народне банке, Спасоје Пилетић – министар народног здравља, Љубомир Томашић – председник Сената Краљевине Југославије и Гранд Командер Врховног Савета Југославије, Драгиша Васић – адвокат, академик и идеолог четничког покрета…

1889 – у Земуну основана Ложа “Stella Orientalis”, која је 1896. премештена у Панчево.

1890 – крајем године у Београду основана најзначајнија српска Слободнозидарска Ложа “Побратим“, која је са двогодишњим прекидом (1903-1905) радила до 1940. године. Између више од 220 чланова, овом приликом поменућемо следећу Браћу: Јован Алексијевић – дугогодишњи уредник “Неимара” и Велики Секретар ВЛЈ, Јакоб Бајлони – индустријалац, Станислав Бинички – композитор, Дамјан Бранковић – индустријалац и Велики Беседник ВЛЈ, Александар Дероко – архитекта и академик, Андра Ђорђевић – министар, Јован Јовановић “Пижон” – министар иностраних дела, Коста Кумануди – градоначелник Београда и министар, Александар Мишовић – министар шума и рударства, Стеван Мокрањац – композитор, Момчило Нинчић – министар иностраних полова и председник Лиге Народа, Архимандрит Платон, Ђорђе Вајферт – индустријалац, гувернер Народне банке, Велики Мајстор ВЛЈ и Гранд Командер ВСС… Ове године објављен је и први новински текст у коме се говори о историји српског Слободног Зидарства (у “Малим Новинама” од 25. и 26. маја 1890, чланак “Слободни Зидари – Предрасуде”).

1892 – основана Ложа “Немања” у Нишу. Објављена прва Слободнозидарска књига на српском језику: Свет.(омир) Ник.(олајевић) – “Слободно Зидарство и жена”.

1893 – објављена прва књига на српском језику у којој се говори о историји Слободног Зидарства у Србији и на Балкану: Ср.(етен Стојковић) – “Слободно Зидарство, његов циљ и принципи, његова садашњонст и прошлост: писма Брата Ср. једном непосвећеном пријатељу”.

1897 – у Сомбору основан Венчић “Philantropia”, који након уношења Светлости 1908. мења име у “Jövendő” (“Будућност”).

1903 – у Вршцу основана Ложа “Аурора“.

1909 – у Београду основана Ложа “Уједињење” која је до 1914. радила под заштитом Великог Оријента Француске. Чланови Ложе били су Леон Деко – француски амбасадор у Србији, Љубомир Јовановић “Љуба Чупа” – новинар и црнорукац, Васа У. Јовановић – индустријалац и секретар Министарства народне привреде, Милан Миловановић – пуковник, Божин Симић – пуковник, амбасадор и црнорукац, Коста Стојановић – научник и министар, Богољуб Вучићевић – полицијски комесар и црнорукац… Почетком марта 1909., уз помоћ Врховног Савета Румуније, у Београду је основано прво тело виших степена ШРДП – Капител Ружиног Крста “Србија” (Ложа 18. Степена ШРДиП).

1910 – основана Ложа “Шумадија” у Београду, под заштитом Велике Ложе Хамбурга, и чији су чланови били: Јово Бањанин – сенатор, Андра Динић – касациони судија и последњи Велики Мајстор ВЛЈ, Тихомир Ђорђевић, академик и први српски етнолог, Богољуб Јевтић – премијер и министар, Драгутин Којић – министар у више влада, Михајло Константиновић – декан Правног факултета и министар, Густав Крклец – књижевник, Фран Кршинић – вајар, аутор споменика Николи Тесли испред Техничког факултета, Војислав Кујунџић – лекар, оснивач ротаријанства и афирматор кремације, Живојин Лазић – министар унутрашњих послова и бан Вардарске бановине, Димитрије Магарашевић – министар просвете, Милета Новаковић – декан Правног факултета, Јован Тановић – директор и главни уредник “Политике”… Током 30 година рада кроз ову значајну српску Слободнозидарску Ложу прошло је око 150 чланова. Исте 1910. године основана је у Суботици Ложа “Стварање” (“Alkotas”) која је до 1924. радила под заштитом Велике Симболичке Ложе Угарске, а затим под заштитом ВЛЈ. Ова Ложа је била једна од најбројнијих у Србији и окупљала је привредни и интелектуални крем северне Војводине.

1912 – Основан Врховни Савет Србије (ВСС). Светлост у ово највише Слободнозидарско тело унео је представник Врховног Савета Грчке Ј.С.Е. Цефалас. За првог Сувереног Великог Командера изабран је Ђорђе Вајферт. Вршиоци осталих дужности били су: Светомир Николајевић – Заступник Великог Командера, Јован Алексијевић – Велики Канцелар Генерални Секретар, Милутин Перишић – Велики Говорник, Димитрије Јанковић – Велики Благајник, Петар Шрепловић – Велики Архивар, Манојло Клидис – Велики Мајстор Церемонијала, Петар Пачић – Велики Капетан и Димитрије Мијалковић – Велики Експерт. Врховни Савет Србије 1929. мења име у Врховни Савет Југославије. Гранд Командери ВСЈ Љубомир Томашић и Војислав Паљић су неуспешно покушавали да у послератној Југославији обнове рад ВСЈ, који је у егзилу (Швајцарска, Рим, Париз) постојао до 1967. године.

1914 – у Београду покренут Слободнозидарски часопис “Неимар” који је под руководством Јована Алексијевића излазио до 1926. године.

1919 – Основана Велика Ложа Срба, Хрвата и Словенаца Југославија (касније Велика Ложа Југославија – ВЈЛ).

1920 – у Београду основана Ложа “Истина“, чији су чланови били: Лазар Атанацковић – православни свештеник, Живојин Балугџић – секретар краља Петра I и амбасадор у Риму и Берлину, Милан Бартош – професор Правног факултета и стручњак за међународно право, Петар Добровић – сликар и професор, Милош Ђорић – лекар и градоначелник Земуна, Јован Ердељановић – професор и академик, Рудолф Ертл – познати оперски певач, Хинко Маржинец – диригент и хоровођа, Славко Милосављевић – генерал, Сима Милошевић – професор Медицинског факултета и члан ИО АВНОЈ, Станоје Недељковић – декан Пољопривредног факултета, Давид Поповић – министар и бан Дунавске бановине, Гвидо Тартаља – књижевник, Јеврем Томић – министар, Михајло Вукдраговић – композитор… укупно око 120 чланова.

1922 – основане у Београду Ложе “Препорођај” и “Доситеј Обрадовић“, које од 1926. ступају под заштиту ВЛЈ. Чланови Ложе “Препорођај” били су: Мехмед Беговић – професор Правног факултета, Александар Белић – ректор Београдског универзитета и председник САНУ, Абдулселам Џумхур – главни имам Министарства војске и морнарице, Пјер Крижанић – карикатуриста и сликар, Владимир Курилов – председник суда, Петар Лазаревић – артиљеријски пуковник и новинар, Предраг Лукић – бан Моравске бановине, Иван Рибар – адвокат, посланик, председник АВНОЈА и Скупштине ДФЈ, Бранислав Војновић – управник Народног позоришта… између 150 чланова Ложе “Доситеј Обрадовић” овом приликом поменућемо следеће Слободне Зидаре: Иво Андрић – нобеловац, Рафо Арнери – амбасадор, Нико Бартуловић – књижевник и национални радник, Владимир Ћоровић – историчар, професор, заменик Великог Мајстора ВЛЈ и члан ВСС, Момир Гломазић – директор Државне хипотекарне банке, Благоје Јоцић – индустријалац и власник Ресавских рудника, Александар Леко – професор и председник Српскох хемијског друштва, Цирил Личар – пијаниста и професор, Милан Марјановић – новинар, публициста, политичар и члан Југословенског Одбора, Иван Мештровић – вајар, Велизар Митровић – декан Правног факултета, Виктор Новак – историчар и члан ВСС, Божидар Павловић – директор Београдске општине, Растко Петровић – књижевник и дипломата, Раша Плаовић – глумац, режисер и професор, Васиљ Поповић – историчар и професор, Драгутин Протић – гувернер Народне банке, Димитрије Станојевић – новинар и финансијско директор “Политике”, Ристо Стијовић – вајар и академик, Јуро Ткалчић – виолончелиста и професор, Јован Зорко – виолиниста и педагог… (укупно око 150 чланова).

1926 – основана Ложа “Митрополит Стратимировић” у Новом Саду. У Београду одржан велики интернационални Слободнозидарски конгрес под именом “Манифестација универзалног Слободног Зидарства за мир и помирење народа”, у организацији IMA (Интернационалне Слободнозидарске Асоцијације), чија је чланица била и ВЛСХС Југославија.

1927 – основана Ложа “Мартин Ковалевски” у Београду, чији чланови су били руски емигранти. Исте године је у Суботици основана Ложа “Stella Polaris” (“Северна Звезда”).

1931 – у Зрењанину основана Ложа “Војводина“.

1937 – у Панчеву основана Ложа “Банат“. Брат Ђорђе Вајферт, један од најзаслужнијих за развој и просперитет српског Слободног Зидарства се преселио на Вечни Исток.

1938 – основан Венчић “Поморавље” у Јагодини, који није прерастао у Ложу.

1939 – основан Венчић “Рад” у Нишу, који није прерастао у Ложу.

1940 – у Београду основана Ложа “Човечност” а 2. августа 1940. донета одлука о самоуспављивању српског Слободниг Зидарства.

1941/1942 – одржана Анти-Масонска изложба у Београду, у организацији немачких и српских фашиста.

1944 – по неким изворима, Слободни Зидари – припадници Равногорског покрета – основали су Ложу “Равна Гора” (негде се као име наводи и “Свети Јован”) која је радила до краја рата.

1947 – у Риму обновљен рад Врховог Савета Југославије, који је радио под именом “Врховни Савет Шкотског Ритуала “Југославија”. Велики Заповедник је био Владимир Белајчић, а наследио га је Сима Адања. Овај Врховни Савет престаје са радом 1967. године.

1950/1960 – током 50-их и 60-их година у Београду су радиле неформалне Слободнозидарске Ложе, састављене од предратних Слободних Зидара, познате под именима “Београдска Ложа” и Југословенска Ложа”. Један истакнути грчки Слободни Зидар је изјавио у Београду на прослави 100-годишњице оснивања ВСС, да му је његов гарант причао да је крајем 50-их година одлазио у Београд, где су се у једном хотелу у близини железничке станице (вероватно хотел “Асторија”) одржавали и ритуални радови. Церемонија је била кратка, али се изводила по Слободнизидарском Ритуалу. Дверник је био високи официр ЈНА који је преко униформе носио Слободнозидарску Кецељу.

1989 – у Београду се оснивају прве ЛОЖЕ после 50-годишње паузе (“Побратим”, “Слога, Рад и Постојанство”, и “Максимилан Врховец”).

1990 – 23.06.1990., уз помоћ српских Слободних Зидара из иностранства, пробуђена је Велика Ложа Југославија (ВЛЈ) у Београду. За првог Великог Мајстора је изабран Зоран Ненезић.

1991 – Пробуђен је Врховни Савет Југославије. За првог Великог Заповедника је изабран Зоран Ненезић, кога на том месту наслеђује Л.Р. а овога И.Д. Чланови РВЛС оснивају свој ВСС и за Гранд Командера бирају М.М., кога наслеђује М.П. Од 2006. дужност Гранд Командера обављају Н.М., П.М.М. и Д.Х. Овај ВСС 2015. ступа у C.S.C.E. – Савез Врховних Савета Европе.

1992 – Велики Оријент Француске (ВОФ) уноси Светлост у београдску Ложу “Зора”. 2000. се оснива Ложа “Верност”, а 2006. Ложа “Уједињење”. 2007. и 2009. године се још неколико ложа стављају под заштиту ВОФ. Данас ВОФ у Србији има 10 активних ложа, од којих се већина налазе у Београду.

1993 – Уз помоћ немачких и италијанских Слободних Зидара, у Италији (Римини) основана Регуларна Велика Ложа Југославије (касније преименована у РВЛС). После више потреса ова најбројнија српска Обедијенција.

1997 – иступањем великог броја чланова из ВЛЈ основана је Велика Национална Ложа Југославије (касније преименована у ВНЛСиЦГ, а затим у ВНЛС). Кључну улогу у оснивању ове велике ложе и успостављању контаката са француским Слободним Зидарима одиграли су Драган Малешевић Тапи (сликар и Гранд Командер ВСЈ) и М.Л. Након Тапијеве још увек мистериозне смрти, на месту Великог Заповедник ВСС наслеђују га Д.З., Д.Ђ., Б.С. и Н.А.

2000 – ВНЛЈ, Велика Ложа Француске и Велика Традиционална Симболичка Ложа “Опера” оснивају GLUDE (Уједињене Велике Ложе Европе), која се 2013. трансформише у ICUGL (Интернационална Конфедерација Уједињених Великих Ложа), у чијем чланству су данас 20-ак масонских организација из целог света.

2003 – П.М.М. са 100-нак Браће напушта ВНЛС и прелази у РВЛС.

2004 – обновљен је рад јеврејске Масонерије Независног Ордена B’nai B’rith (Б.Б. Ложа Србија 676).

2006 – ова година је најављивана као година великог уједињења српског Слободног Зидарства. Међутим, показало се да је то била година великих раскола. 17.06.2006. је основана ВУЛС (Велика Уједињена Ложа Србије) коју су чинили неколико чланова Ненезићеве ВЛЈ, део чланства ВНЛС, Ложа “Слобода” и 50-ак Слободних Зидара из РВЛС. Уједињење је било веома кратког даха. Ложа “Слобода” одлази под Ведро Небо, а највећи број чланова се издваја и оснива Уједињене Велике Ложе Србије (УВЛС). На врхунцу свог рада 2012-2013, ова Обедијенција је бројала око 500 чланова окупљених у 20-ак ложа. 2015. године УВЛС доживљава велике потресе, и након смене два Велика Мајстора њена даља судбина је неизвесна.  ВУЛС, са знатно осутим чланством, наставља да ради до данашњих дана под вођством Д.П.

2007 – обновљен рад ВСС, за Великог Заповедника је изабран Д.Ђ. У оквиру бројних српских Слободнизидарских раскола основана је и Велика Масонска Ложа Србије (ВМЛС) коју сачињавају три Ложе чији су чланови иступили из ВУЛС. Ова организација (коју већином сачињавају некадашњи чланови ВНЛС) постоји и данас. Ове године почела је са радом и женска Ложа “Vera Fides”, под заштитом GLFdF (Велика Женска Ложа Француске). Део чланства ВУЛС и 15-ак чланова РВЛС новембра 2007. године под руководством Чедомира Вукића оснива “Регуларну Велику Ложу Србије, Београд” (РВЛС, Б), која до данашњих дана води судске спорове са РВЛС.

2008 – 80-ак чланова ВНЛС, под вођством Б.Ж. основало је Регуларну Велику Ложу Високог Масонског Савета Србије која је престала са радом неколико година касније.

2009 – Неколико Ложа, под вођством Н.Б., иступа из ВНЛС и ставља се под заштиту ВОФ. 02.06.2009. почела је са радом Ложа “Мисир” која практикује Древни и Изворни Обред Мемфиса и Мизраима. Исте године основана је и прва ложа мешовите (мушко-женске) Масонерије “Сингидунум Исток 1899”, под окриљем француског “Le Droit Humain” (Људска права).

2011 – издвајањем дела чланства из РВЛС, Б основана је Велика Земаљска Ложа Србије (ВЗЛС) у Београду.

2012 – део чланства ВМЛС, под вођством Б.Б. оснива Традиционалну Велику Масонску Ложу Србије (ТВМЛС) у Београду. У Београду одржан годишњи састанак GLUDE, уз присуство представника из 15-ак земаља.

2014 – основана је друга женска Ложа под заштитом GLFdF, под именом “Даница”.

2015 – Шест ложа и Браћа из других ложа ВНЛС, стављају се под директну заштиту ВСС, и убрзо оснивају Велику Ложу Србије (ВЛС). Основана је Велика Женска Ложа Србије (ВЖЛС) у Београду. Основан је Савез Уједињених Великих Ложа Србије (СУВЛС), чији су оснивачи чланови УВЛС и РВЛС, Београд.