11. марта 2018. године одржан је још један Рад Велике Ложе Србије. Иако је постало популарно да се многи догађаји називају историјским, овај Рад то ЗАИСТА и јесте био! По први пут од буђења Масонерије у Србији, у позиву за Рад, као место одржавања, није коришћен префикс – привремени Храм. Овога пута Рад је одржан У ХРАМУ ВЕЛИКЕ ЛОЖЕ СРБИЈЕ!!! После скоро три деценије рада у разним изнајмљиваним просторијама, пословним просторима, хотелима и ресторанима, Браћа из Велике Ложе Србије су заједно са Браћом из Врховног Савета Србије успела да изграде СВОЈ ДОМ. Стални Храм!
Да би неко место постало Свето и да бисмо могли да га називамо Храмом, неопходно је посветити га. То су овом приликом, како и доликује, по ритуалу Шкотског Реда Древног и Прихваћеног, учинила Браћа из Врховног Савета Србије. Након тога је Врло Моћни Велики Заповедник ВСС Брат Н.А. предао чекић Моћном и Уваженом Великом Мајстору ВЛС Брату З.К. и Рад је наставила да води Велика Ложе Србије. Стални Храм је посвећен, а ритуални Радови у овом семестру су отворени!
На самом Раду је било око 60 Браће из свих Поштованих Ложа који раде под заштитом Моћне и Уважене ВЛС. Рад је протекао у свечаном тону, пун радости, а делић атмосфере можете видети на фотографијама са ритуалног Рада. Бр. Н.А. се захвалио свој Браћи која су дала несебични допринос у изградњи овог дивног Храма, који ће, по свему судећи, бити центар окупљања и Браће и Сестара и из других Обедијенција. Дакле, центар српске Масонерије – у центру српске престонице, у улици Краљице Наталије! Треба напоменути и то, да је комплетно реновирање и сређивање трајало тачно 50 дана, што показује посвећеност и велики ентузијазам Браће која су учествовала у овој Градњи.
Након Рада, Браћа су наставила дружење за белом Трпезом у клубу Храма, који је саставни део Храма и који цео комплекс Храма употпуњује. План је да прелепи клуб Храма буде место окупљања Браће и ван ритуалних Радова, а да у свом саставу ускоро има и Масонску галерију и библиотеку.
Као и у профаном животу, тако и у Масонском Раду, шта значи имати свој “кров над главом”, може знати само онај ко је деценијама био подстанар. Драга Браћо, нека нам је свима СРЕЋНО и БЕРИЋЕТНО!
Слава Градњи! Слава Раду!
А све то – У СЛАВУ БЕСКРАЈНО ВЕЛИКОГ НЕИМАРА СВИХ СВЕТОВА!