У свечаном тренутку, док пламен вечне светлости гори међу нама и док одзвања тишина испуњена симболима, прихватио сам часну и свету дужност Великог Мајстора Велике Ложе Србије, Шкотског Реда Древног и Прихваћеног.

Tо није тренутак личне части, већ тренутак заједничке одговорности. Титула Великог Мајстора не припада мени, она припада свима нама. Ja сам тек привремени чувар бакље, која се кроз генерације преноси из руке у руку, из срца у срце.

Визија мандата који сам започео преузимајући одговорност извршавања поверених ми обавеза, са дубоком захвалношћу на указаном поверењу и још већом обавезом према свима који су подржали мој избор, није моје вођство, већ наш заједнички рад. Она не полази из личних амбиција, већ из наслеђених циљева, да Велику Ложу Србије учинимо још светлијим стубом Слободног Зидарства, у овом времену немира, отуђења и духовне пометње.

Првенствено, исказујем захвалност и одајем признање, Уваженом Претходном Моћном и Великом Мајстору ВЛС, Брату Веки Радоњићу, за сав уложени рад и силну енергију, које је уградио у току последње три године, у темеље наше ВЛС, настављајући традицију својих претходника. Настављамо заједничку градњу, за добробит ВЛС и Слободног Зидарства.

Масонерија нас учи да не градимо зидове око себе, већ храмове у себи. Да не тражимо моћ над другима, већ над самима собом. Да не делимо људе, већ да их сједињавамо у тишини Братства и разумевања.

Моја дужност као Великог Мајстора захтева:

• Да чувам: Наш ритуал, нашу честитост, нашу симболику.
• Да водим: Са смиреношћу мудраца, а не гордошћу господара.
• Да служим: Свакој Ложи, сваком Брату, сваком камену у овом духовном здању које сви заједно градимо.

Нека наши Радови буду прожети Мудрошћу која разазнаје, Снагом која издржава и Лепотом која оплемењује. У временима када свет заборавља своје темеље, ми ћемо се подсећати да Масонерија почива на вечним принципима: Слободе, Једнакости и Братства. Наша Светлост је већа кад јој се вратимо изнутра, када обнављамо своје знање, своју симболику и своје вредности.

Моћна и Уважена Велика Ложа Србије, Шкотског Реда Древног и Прихваћеног, треба да, као светионик, сија у духу толеранције, просветљења и братства међу људима.

Знам да нећу крочити сам. Знам да ваша рука неће изостати, да ваша реч неће утихнути и да ће ваша Светлост стално обасјавати овај пут.

Нека наш рад у наредне три године буде огледало традиционалних масонских вредности, да се по нама препознаје Слободни Зидар, не само по речима, већ и по делима.

Мандат пред нама није мој, он је наш. Он је обавеза да оставимо Масонерију бољом него што смо је затекли.

Рекао сам,

Брат Едвард Миљанић
Мајстор Масон Шкотског Реда Древног и Прихваћеног
Велики Мајстор Велике Ложе Србије