Очекивања и радост прослављања датума праћена су често са непредвидљивим околностима за које несвесно или свесно знамо да постоје али их не прихватамо као тачне. У свакодневници ми се обазиремо на чекање датума који прослављамо а заправо требамо славити сваки дан. Сваки дан је уписан за нас било да је он лепим или непријатним поводом.
Браћа су у својим Поштованим Ложама, марљивим радом у колонама на својим местима и дужностима и несебичним дељењем својих знања, талената и емоција показала да је вредност саткана у континуитету као нека добро уштимована композиција између сваког даха да би се они рефлектовали кроз реку која је континуирани домаћин светлости, њеног сталног госта на трпези званој живот. Ритуални радови текли су слободнозидарски и јасно дефинисани у оквирима реда који одолева и траје.
Светковина светог Јована зимског је за наше братство изузетан датум. На тој свечаности коју Поштована Ложа Мудрост са братским ложама организује, храна и пиће послужена је традиционалним ритуалом агапеа у нашем Храму 22.дана месеца децембра 6021. године истинског светла. Била је благослов али и повод да се здравице и топле речи из срца Браће чују и одјекну кроз кратак осврт на чин речју ПИЈМО! Нека светлост обасја срца браће, светковина је прослављена !
Раздрагане батерије су се чуле целог семестра, ХУЗА ХУЗА ХУЗА је одјекивало на Ритуалним Радовима и зимски семестар је исцрпљен. Ударци маљевима означили су крај једног поглавља и наговестиле почетак нових искушења.
Мудрост жвота крије се у многим стварима и предметима, искуствима и сазнањима али никада није била толико видљива као кроз тренутак слабости човека да из себе да и допринесе браћи и послужи на столу Храма, као у тренуцима када је искушење довело до среће да су браћа имала рашта радити и делати. Наше архитектонске табле су биле пуне за зимски семестар а нове чекају одговорност да терет исписан словима на себи понесу.