МАСОНСКА СИМБОЛИКА
“Код нас све је симбол”. Једна од најчешће коришћених дефиниција Слободног Зидарства је да је то учење о моралу, заогрнуто алегоријом и представљено симболима. У Масонерији је симболика одувек имала велики значај, и посебно је битно упознати се са значењем многобројних масонских симбола. Међутим, нема коначног и догматичног тумачења. Симболи током успињања спиралним степеништем (духовни и хијерархијски напредак члана масонске заједнице) временом добијају другачија тумачења, у чему се, између осталог, очитава софистицираност Краљевске Уметности.
Уместо пуког навођења основних значења масонских симбола, одлучили смо да вам презентујемо једну Ученичку Скицу, коју је један наш Брат, данас уважени члан ложе “Побратим”, написао пре више година, а у којој су приказана основна значења 30-ак основних масонских симбола. На крају Скице је дат и попис коришћене литературе, па и то може бити добар путоказ заинтересованима за даље истраживање ове важне масонолошке области. Но, пре иностраних извора, корисно је проучити књиге Слободана Шкрбића које (између осталог) на исправан начин приказују дубину и суптилност масонске симболике.
РАДНИ ТЕПИХ
Радни тепих је један од основних масонских алата који има значајну улогу у ритуалним радовима и целокупној слободно-зидарској симболици. Он садржи мноштво симбола карактеристичних за одређени степен, али и неке опште масонске симболе и представља визуелно помагало током инструкција, као и стилизовану слику унутрашнњости ложе са моралним лекција ученичког степена.
По древним предањима и хирамској легенди, наш учитељ Велики Мајстор Хирам Абиф је приликом изградње Соломоновог храма свакодневно на табли исцртавао планове и скице за грађевинске послове које је требало обавити. У раним данима развоја спекулативне масонерије, када су се браћа окупљала u амбарима, гостионицама или другим скривеним просторима, у знак сећања на Хирама Абифа, кредом су на поду цртани симболи и лекције, који су се након рада и затварања ложе брисали. Одатле потиче обичај који се и данас упражњава у неким деловима света, да се по завршетку ритуала иницијације новопримљеном брату дају кофа и крпа. Временом, како су се радови почели обављати у сталним и заштићеним храмовима, радни тепих је доживео трансформацију и браћа су га почела израђивати од коже, пергамента или платна.
Данас се радни тепих користи у већини ложа, осим у Аустралији и деловима Канаде, али његов положај варира. У већем делу света поставља се у средиште ложе између стубова, на мозаички под, док се у Енглеској и Америци углавном поставља вертикално, у облику урамљене слике, најчешће десно од олтара.
Радни теписи се израђују од различитих материјала, у различитим бојама облицима и величинама, садрже различите симболе, али ипак се уочавају одређене заједничке карактеристике. Тепих је правоугаоног облика, где је вертикална ивица макар за једну трећину дужа од хоризонталне. Симболи су наизглед насумично постављени, а окружује их бордура састављена од тамних и светлих троуглова, што подцртава да је тепих не само састављен од значајних симбола, већ и сам по себи симбол. На неким теписима слика је оивичена конопцем са троструким чворовима што симболизује повезаност и духовно јединство Братства. Ако овај конопац није уцртан на самом тепиху, поставља се прави конопац који уоквирује ивице радног тепиха. На већини ученичких тепиха уочавамо ознаке страна света, које са једне стране указују на оријентацију Ложе, а са друге симболизују пут ученика ка Истоку у потрази за знањем и светлом. У четири угла тепиха могу бити постављене и кићанке које симболизују 4 основна елемента.
На тепиху прво уочавамо мозаички под састављен од светлих и тамних поља. На овом поду, или изнад њега, постављени су стубови и мноштво различитих предмета, док се изнад њих налази небески свод са сунцем, месецом и седам мањих звезда, а у средишту је пламтећа, најчешће седмокрака звезда са свевидећим оком. На неким теписима под и небо су спојени мердевинама или степеницама.
Мозаички црно-бели под симболизује парове супротности, свеприсутни дуализам у Универзуму. Он представља човеков доживљај физичке стварности састављене од биполаритета ноћи и дана, рађања и умирања, среће и туге, казне и награде… Јединство светлих и тамних поља нас учи да искуства и сазнања морамо црпети како из пријатних, тако и из непријатних догађаја, те да морамо стећи снагу и емоционалну контролу које ће нам помоћи да пребродимо тешке животне ситуације. Његова сврха је да нас подстакне на размишљање о свеприсутним супротностима и њиховом комплементарном повезивању, прожимању, уклапању и динамичкој равнотежи.
На тепиху се налазе и стубови. Најчешће је реч о три стуба различитих архитектонских стилова. Јонски стуб позициониран ка истоку представља Мудрост, дорски на западној страни Снагу, а коринтски на јужној Лепоту. Постоје и теписи са два стуба која симболизују шупље бакарне стубове Соломоног храма – Јакин и Боаз, на којима се налазе сфере. На врху Боаза, левог стуба, налази се сфера која представља нашу планету, док сфера на Јакину представља Свемир. Ови стубови су често спојени луком, тако да творе лучну капију која симболизује Нови свет који се пред нама отвара уласком у свет Слободног зидарства. Негде се испред ове капије налазе и три степеника који представљају три основна масонска степена: ученички, помоћнички и мајсторски.
Поред црних и белих поља мозаика, идеја дуализма као једног од основних принципа Универзума, представљена је и Сунцем и Месецом, древним симболима мушког и женског принципа, активног и пасивног пола. Сунце, које се налази у горњем десном углу радног тепиха, представља извор светлости и мудрости. Симболика Сунца у Масонерији је од велике важности и на различите начине је присутна у већини ритуала. Месец који представља друго, слабије и индиректно светло, симболизује наш пасивни део, али и одређена знања до којих долазимо на посредан начин. Месец је окружен са седам мањих звезда, које се обично схватају као седам небеских тела, али има и тумачење да је реч о Плејадама, сазвежђу Влашића, које видимо у Бику, и које је у свим древним религијама имало значајно и мистично место.
Пламтећа звезда са свевидећим оком је древни хералдички симбол божанског принципа, свевидећег Великог Архитекте Свемира. Њених седам кракова носе симболику броја седам, обједињујући троугао и четвороугао и представљајући “космичку лиру“, Питагорину “музику сфера” и генерално склад Универзума. У звезди је по правило инкорпорирано латинично слово “G“, о коме постоје готово безбројна тумачења.
Поред стубова, или наслоњени на њих, налазе се и слободно-зидарски алати: маљ и длето, висак и либела, лењир, а на неким теписима и друге алатке виших степена, попут мистрије и полуге.
Маљ и длето су ученичка оруђа којима мењамо реалност и стварамо жељени облик. Маљ је воља, а длето разум – и само њиховим смисленим садејством постижемо жељени резултат. Висак симболизује дубину знања и усправност у моралном смислу, те представља вертикалу нашег деловања која спаја човека као духовно биће са Универзумом. Либела је симбол друштвене једнакости и представља нашу хоризонталу, односно наше деловање у свакодневном животу усмерено ка социјалном окружењу. Лењир указује на важност одмерености при доношењу одлука и уравнотежењу нашег деловања у циљу постизања склада са универзалним законима. Такође нас подсећа да дато нам време правилно распоредимо.
Шестар и угломер, који уз књигу светог закона представљају три Велике Светлости, се на тепиху обично налазе на олтару, али се могу наћи и на било ком другом месту. Угломер је упрошћено говорећи – симбол материје, части, постојаности карактера, моралног закона. Он нас, као спој вертикалног и хоризонталног подсећа на значај равнотеже и помаже у доношењу исправних одлука. Шестар симболизује дух, али и упозорава на границе сазнања, те се у масонским ритуалима никад не шири на угао већи од 90о. Шестаром окружујемо наша стремљења како би их уз помоћ стечене самоконтроле усагласили са фреквенцијом Универзума.
Попут шестара и угломера, и тачку у кругу често налазимо на предњој страни олтара, али и на другим местима на тепиху. Тачка у кругу оивиченом са две паралелне линије представља један од најмоћнијих масонских симбола и може се рећи да су у њему сублимиране многе најважније масонске поуке. Он представља једност макро и микрокосмоса, повезује оперативни и спекулативни рад и садржи огромно богатство значења. Комбиновањем са Јаковљевим мердевинама вишеслојност тумачења овог древног симбола који се појављује у бројним религијама, херметичким и алхемијским доктринама и Кабали се додатно шири, те његово тумачење превазилази оквире овог рада.
Обавезни симболи радног тепиха су необрађени и обрађени камен, и њихова симболика је углавном јасна. Лака схватљивост ових симбола никако не утиче на њихову мању важност, јер духовни напредак кроз самоизградњу представља бесконачни процес, на шта нас ови симболи опомињу.
На радном тепиху ученичког степена често налазимо и друге симболе. Љиљан је симбол мира, мрежа – јединства, нар – изобиља, док мач представља опомену онима који прекрше заклетву али и увек опрезног Дверника који се брине да Ложа буде прописно заштићена. Посебно је занимљив симбол кошнице, која поред примарне симболике марљивости и организованости Масона, указује и на чињеницу да свако може видети кошницу (тј. Ложу) и пчеле (тј. Масоне), али само пчеле знају шта се заиста дешава у кошници.
Као што је на почетку речено, радни тепих се састоји од симбола, али је и сам по себи симбол који представља Ложу, која опет симболизује човека а преко њега Космос, па се може рећи да радни тепих симболизује свеукупност Универзума. Међутим, и овде треба напоменути да је масонска симболика веома комплексна, вишеслојна и ослобођена сваког догматизма, тако да симболи немају фиксна значења. Важност симбола је вишеструка, а њихова сврха је у успостаљању моста између две паралелне и често раздвојене реалности – између свесног и подсвесног.
И управо ту и треба тражити основну функцију радног тепиха. Он је непресушна ризница моралних поука и путоказ ка просветљењу. Контемплативно фокусирање на његову појавну и суштинску структуру или медитирање и визуелизовање откривеног радног тепиха ће уз макар минимално претходно предзнање подстицајно деловати на духовни развој сваког Масона истински заинтересованог за откривање древних слободно-зидарских мистерија.
Коришћена литература:
1) Ancient Misteries And Modern Masonry – Charles H. Vail, Macoy Publishing, Njujork, 1909;
2) Zvezdani svod – brat M.D., e-zine Sirijus br.7, Beograd, 2010;
3) Kraljevska umetnost – Stevan V. Nikolić, izd. Lux Mundi Press, Beograd, 2010;
4) Masoni – Anri Dirvil, izd. Bata, Beograd, 1991;
5) Masonic Tracing Boards And The Western Metaphisical Tradition – W. Kirk MacNulty, Lodge Of Researsh #1949, Virdžinija, 1996;
6) Masonry and its Symbols – Harold W. Percival, izd. The Word Foundation, Ročester, 1980;
7) Masonska tajna – N.V. Bajić, izd. Privredni pregled, Beograd, 2004;
8) Morals And Dogma – Albert Pike;
9) Philosophical Background Of Masonic Symbolism – W. Kirk MacNulty, 2007;
10) Razotkrivanje masonskih tajni – Robert L.D. Kuper, izd. Leo Commerce, Beograd, 2007;
11) Rođeni u krvi – Džon J. Robinson, izd. Narodna knjiga, Beograd, 2006;
12) Smisao masonstva – Ivan Mužić, izd. Crkva u svijetu, Split, 1984;
13) Some Deeper Aspects Of Masonic Simbolism – Arthur Edward Waite, izd. Regular Grand Lodge of England, London; 1916
14) Studies in the meaning of our Ritual – J.S.M. Ward, izd. Celephais Press, Lids, 2008;
15) The Apocalypse Of Freemansonty – F. De P. Castells, izd. A. Lewis (Masonic Publisher) ltd., London,1924;
16) The Masonic Approach To Self-Development – Phillip Hellier, izd. ANZMRC, Viktorija, 2000;
17) The Mysteries Of Freemasonry – Captain William Morgan, 1890
18) The New Masonic Trestle-Board – Charles Whitlock Moore, izd. C.W.Moore, Boston, 1868;
19) The Secret Identity Of Freemasons – W. Kirk MacNulty, izd. The Cornerstone Society, 2007;
20) The Secret Science Of Masonic Initiation – Robert Lomas, izd. Lewis Masonic, Heršam, 2008.